Piše Jevremovska Tetka…
Znala sam da je iza nas mnogo lepih i manje lepih trenutaka.
Znala sam da je ispred nas još puno zajedničkih sreća i osmeha, pa i suza u očima.
Kažu da je sreća u malim stvarima i trenucima koji nas kao vetar dodirnu i produže dalje.
Nisam znala da je sreća ipak trenutak koji traje 9 meseci.
Zovite me Tetka. Moje kraljevstvo dobija kralja/kraljicu!
Kada se uradi Beta HCG prvi put, pa drugi i na kraju treći put (ništa strašno, bez panike, niko ne glumi vampira i nema modrica na telu), sledi prvi ultrazvučni pregled. Dan koji stvarno menja iz korena živote ne samo dvema osobama, već i njihovim porodicama, prijateljima, kolegama – dobro samo kolegama buduće nam mame, koji mogu u danu da ostanu bez iste. Realno samo se ništa ne menja još uvek u životima naših kućnih ljubimaca, Lepi i Cile su i dalje na tronu. Njihov pad sa trona tek sledi (kad se beba rodi).
Prvi pregled nekad može da izazove strah, bojazan da nešto ne bude u redu. I to nas menja, možda zbližava i ojačava naše odnose i vreme koje provodimo zajedno. Prvi pregled je mojoj sestri bio momenat koji će pamtiti i po sreći i po brizi. Sreći kad lekar kaže da se nešto tu meškolji, gestacijski mešak je vidljiv. U prevodu Beba je počela da se gnjezdi u maminom stomaku. Ali nije jasno gde tačno. Tu počinje onaj momenat sa brigom. Da li je materična ili vanmaterična trudnoća.
Nova, savremena boljka to definitivno nije. Nema veze ni sa godinama starosti, ni sa poslom ni stresom. Jednostavno se desi, tako se „zakači“. Kao kad smo bili mali, pa kad dunemo u maslačak i ono počne da leti, ono paperje koje će kad se zakači na zemlju izrasti u još lepši maslačak. Nikad ne znaš gde će i kako da se paperje primi. Nije možda pravi primer ali vizuelni efekat sam postigla.
Jednostavno, Beba je stidljiva od prvih dana i ne možemo na maminom GPS-u odmah da je lociramo.
Ja sam to tako doživela. Okej, na ovom ultarzvuku se nešto ne vidi kako treba, ali poslušaj savet lekara, miruj dva dana, pa opet na kontrolu. Tako je i bilo. Sad smo svi opet u istom, promena je već krenula.
Podrška je sad najvažnija. Od partnera, koji će biti prisutan dok se miruje, da donese, prinese, poljubi, pomazi. Bude tu. Od porodice koja će da pozitivno deluje i ne dopušta pad volje i samouverenosti da će sve biti u redu. U prijateljima koji će se radovati i strepeti, ali tiho. Od kolega koji će biti puni razumevanja da posao nigde neće pobeći, a da nešto drugo važnije ipak treba sačuvati.
Nije lako ta dva dana mentalno preživeti ali uspela je. Prebacila je u drugu brzinu, ma šta u drugu. Zakočila je i rekla STOP. Beba u stomaku je za volanom i ona sad vozi dalje.
Dan Drugog pregleda je nekako osvanuo. Prisutna je i buduća tetka. Normalno, pa ni ranije ništa bitno nije prolazilo bez mene. Profesor Ljubić se smeška i daje pozitivan impuls svemu. „Mama, tata, tetka.. Pa da počnemo..“
Pregled traje kratko, tj. dovoljno dugo da se vidi ono što smo svi želeli. Beba je locirana. Na pravom je mestu. Ja već slavim u sebi i vidim sebe 9 meseci unapred kako pomažem sestri da presvlači najlepšu Bebu na svetu. Ja sam i imala osećaj da će sve biti u redu, ma ja sam već tetka po opredeljenju! Za trenutnu nedelju trudnoće, sve što treba da se vidi vidi se. Sam je početak, nestabilno je sve još uvek. Zato Prof Ljubić savetuje nastavak mirovanja, uz redovnu terapiju lekovima koji će pomoći Bebi da se lepo ugnjezdi. U sigurnim je rukama, možda i najboljim. Sad treba dve nedelje čekati na sledeću kontrolu. Volim što smo svi izašli iz ordinacije pozitivni iako se promena nastavlja i u danima koji dolaze. Pa i neka je tako. Priprema svečanosti za dolazak najvažnijeg člana našeg „čopora“ može da počne. Meškolji se ipak bolji povod za slavlje, od planiranog venčanja. Status Quo do daljnjeg.
Nastaviće se…
