Menopauza- kada dolazi i šta da očekujemo?

Menopauza označava poslednju menstruaciju u životu žene. Ona simboliše jedan prelazni period između premenopauze (kada je žena sposobna za rađanje dece) i postmenopauze (kada više nema te sposobnosti). U periodu oko menopauze, koji se naziva perimenopauza, organizam se prilagođava na novo stanje.

Osnova ove promene je prestanak reproduktivne funkcije jajnika sa stvaranjem jajnih ćalija. Ovaj period karakteriše i prestanak hormonske funkcije jajnika, te se više ne luče polni hormoni (glavni su estrogeni i progesteroni). Obzirom da su ovi hormoni sa brojnim funkcijama u celom organizmu, smanjenje njihovog lučenja dovodi do niza promena. Mozak prepoznaje da oni nedostaju, pa se luče velike količine stimulišućih hormona, koji više ne uspevaju da nateraju jajnik da proizvodi polne hormone.

Smanjena količina polnih hormona dovodi do metaboličkih promena, koje prave dugoročni rizik za nastanak bolesti. Povećana količina masnih materija u krvi dovodi do nagomilavanja po zidovima krvnih sudova, što dovodi do kardiovaskularnih poremećaja, infarkta, šloga i slično. Povećanje nivoa kalcijuma u krvi posledica je smanjenja rezervi u kostima što dovodi do osteoporoze i preloma kostiju.

Perimenopauza je vreme u životu žene kada funkcija njenih jajnika počinje da slabi i u kome više ne može ostvariti trudnoću. Jajnici predstavljaju primarni izvor ženskih hormona koji utiču na razvoj karakterističnosti ženskog tela poput grudi, oblika tela i specifične maljavosti.

Perimenopauza je različita kod svake žene, a naučnici i dalje pokušavaju da sa preciznošću utvrde faktore koji mogu inicirati ili uticati na ovaj tranzicioni period. U ovom peridu počinju da se javljaju i prvi simptomi rane menopauze, koji mogu biti prisutni čak i 10 godina pre poslednje menstruacije. Nivo estrogena u organizmu opada ali nejednako, neredovni i nepravilni ciklusi su prisutni kao i valunzi, promene raspoloženja, problemi sa spavanjem. Nezavisno od ovih simptoma i u ovom peridu žena može ostvariti trudnoću, iako se to ne dešava baš često.

Kada se javlja menopauza

U proseku, žene najčešće ulaze u menopauzu u 51-oj godini života, ali ne postoji nijedan način sa kojim bi se sa sigurnošću moglo utvdititi kada će tačno doći do menopauze ili kada će doći do pojave simptoma koji su uvod u menopauzu. Pojava prve menstruacije, trudnoća, dojenje, korišćenje hormonskih pilula ne utiču pojavu menopauze. Čak i ako se koriste kontraceptivne pilule kojima se sprečava ovulacija, ne sprečava se starenje tkiva jajnika koje na kraju dovodi do menopauze. Takođe, ne postoji nijedan način da se menopauza odloži, već se samo može ubrzati delovanjem spoljnih faktora. Većina žena uđe u menopauzu u periodu između 45 i 55-te godine, ali menopauza se može javiti i pre 40-te godine, kao i posle 60-te. U principu, žene najčešće ulaze u menopauzu u istom životnom dobu kao i njihove majke.

• Osim toga, postoji još nekoliko faktora koji utiču na vreme menopauze:
• Pušenje – nijedan životni faktor ne uništava jajnike kao pušenje. Ukoliko je Vaša majka pušač, a Vi ne najverovatnije ćete u menopauzu ući kasnije i obrnuto.
• Hemioterapija – većina oblika hemioterapije koja se koristi kod mlađih žena je toksična po jajnike. U toku hemioterapije, mnoge žene izgube menstruaciju, ali se ponekad ona kasnije i vrati. Ukoliko se ciklusi posle hemioterapije vrate ove žene u menopauzu obično ulaze nekoliko godina ranije nego što bi to bio slučaj da nije biolo ove vrste lečenja.
• Operacija jajnika – što je bilo više operacija ili intervencija na jajnika, kojima se zdravo tkivo traumatizovalo i oštećivalo, ranije ćete ući u menopauzu.
• Rasa – Latinoamerikanke i žene crne putu u menopauzu ulaze ranije, dok Kineskinje i Japanke u odnosu na ostale ulaze nešto kasnije. Negde u “sredini” je bela rasa sa prosečno 51.5 godinom kada nastupi menopauza.

Simptomi i znaci menopauze

Simptomi menopauze mogu biti: vazomotorni simptomi u koje ubrajamo valunge tj. neprijatne senzacije u vidu crvenila u predelu lica, kao i znojenje lica, vrata i tela. Osim ovih simptoma mogu se javiti poremećaji sna, ali i psihički poremećaji. Kako se u toku menopauze ne stvara estrogen u telu, javljaju se efekti nedostatka ovog hormona koji se reflektuju na: atrofiju u predelu urogenitalnog sistema, starenje kože (zbog nedostaka estrogena i kolagena), promena u distribuciji malja na telu tj. povećava se kosmatost u predelu lica, a smanjuje na glavi, pazušnim jamama i regiji oko genitalija, povećava se procenat kardiovaskularnih bolesti i javlja se osteoporoza koja predstavlja smanjenje kostne mase i poremeđaj mikroarhitekture kostnog tkiva.

Dijagnoza ovog stanja, kao i stepena rizika po zdravlje, se postavlja analizama hormona i biohemije iz krvi, kao i merenjem gustine kostiju.

Dileme i zablude

Postoje različiti lekovi koji u mnogome pomažu kod menopauze. Oni, nažalost, imaju i moguća štetna dejstva.

Do pre nekoliko godina su ženama davani godinama hormoni (estrogeno-progesteronski preparati) kao zamena za one koji nedostaju. Nova saznanja, bazirana na analizi višedecenijskog materijala, ukazala su na povećanje rizika od karcinoma dojke kod žena koje uzimaju ovu terapiju. Ona se više ne smatra standardom, već se pojedinačno analizira rizik i propisuje.

Kombinacije lekova koji smanjuju nivo masti u krvi (statini) i onih koji utiču na depresiju (antidepresivi) mogu dovesti do šećerne bolesti, sa još gorim posledicama.

Postoje prirodni preparati – fitoestrogeni, koji u sebi sadrže hormone koji nedostaju. Slično je i sa različitim preparatima soje. Za sada ne postoje naučno koncipirane studije koje bi procenile rizike u odnosu na dobrobiti ovakve terapije.

Najverovatnije je pravi izbor medikamenata, u sadejstvu sa holističkim integrativnim pristupom, put za najbolje rešavanje problema tokom menopauze. Pronalaženje sebe, usklađivanje telesne, energetske, duhovne spoznaje različitim tehnikama (Reiki, homeopatija, akupunktura, aromaterapija, masaže i druge), mogu uz prave, pažljivo odabrane lekove, pomoći da se ovaj neprijatan period u životu žene prebrodi na pravi način.