Spontani pobačaj

Partnerski odnos je osnova prevazilaženja ovog velikog gubitka- dete je dete bez obzira na uzrast…

Ukoliko se jedna trudnoća završi spontanim pobačejem, ne znači da će isto biti sa svakom narednom. Posle spontanog pobačaja, zalečite i dušu i telo, i obratite se stručnjacima za ovu oblast. Jedna od najvažnijih jeste da se konultujete sa hematologom, kako bi se isključili hematološki uzroci.

Spontani pobačaj je gubitak bebe pre 20-te nedelje trudnoće. Više od 80% pobačaja desi se u toku prva tri meseca trudnoće. Kasni pobačaji, tj. pobačaji posle 20-te nedelje trudnoće mnogo su ređi.

Simptomi spontanog pobačaja?

Rani simptomi spontanog pobačaja su krvarenje i osećanje nelagodnosti u malom stomaku. Ukoliko postoji ozbiljno krvarenje, praćeno groznicom i bolovima, odmah treba da se javite lekaru jer to mogu biti i znaci infekcije.

Šta je razlog spontanog pobačaja?

Pravi razlog spontanog pobačaja još uvek nije u potpunosti razjašnjen. Najveći broj spontanih pobačaja koji se dese u prvom tromesečju su prouzrokovani hromozomskim abnormalnostima bebe. Hromozomi su sićušne strukture u ćelijama koje nose gene. U genima su “zapisani” fizički atributi osobe, kao što su pol, boja kose i očiju, kao i krvna grupa.

Osim ovoga, spontani pobačaji mogu biti prouzrokovani i drugim faktorima među kojima izdvajamo:
Infekcije
Izloženost visokoj radijaciji ili toksičnim agensima
Hormonalnim problemima
Abnormalnostima materice
Problemima sa grlićem materice, kada se grlić otvori veoma rano
Problemima sa imunosistemom uključujući lupus
Probleme sa bubrezima
Urođenim srčanim oboljenjima
Dijabetesom koji nije pod kontrolom
Oboljenjima štitne žlezde
Pojedinim lekovima, poput leka protiv akni Raccutane
Ozbiljna pothranjenost

Žene mogu biti u povećanom riziku od spontanog pobačaja u zavisnosti od godina starosti. Studije pokazuju da je rizik od spontanog pobačaja u 20-tim godinama 12-15%, i da se povećava do 25% kod žena koje su u četrdesetim godinama. Ne postoje naučni dokazi da stres, fizička ili seksualna aktivnost može izazvati spontani pobačaj.

Dijagnoza i lečenje

Kako bi se postavila dijagnoza spontanog pobačaja, lekar obavlja ginekološki i ultrazvučni pregled. Ukoliko je materica prazna, tj. ukoliko je spontani pobačaj potpun, nema potrebe za daljim intervencijama. Najčešće, materica nije potpuno prazna, tako da je potrebno da se uradi dilatacija grlića i kiretaža. Tokom ove intervencije, grlić se dilatira a zaostala posteljica se uklanja iz materice.

Ukoliko spontani pobačaj nije potvrđen, ali postoje neki od simptoma, striktni odmor se preporučuje u narednih nekoliko dana, ili čak prijem u bolnicu. Kada se zaustavi krvarenje, možete da nastavite umerenim tempom sa svakodnevnim aktivnostima. Ukoliko lekar proceni da je grlić otvoren, može predložiti da se uradi serklaž.

Krvne i genetske analize su potrebne ukoliko ste imali više od dva spontana pobačaja za redom, što je stanje koje se naziva ponovljeni spontani pobačaji. Neki od dodatnih testova koji se mogu predložiti u cilju ispitivanja razloga spontanih pobačaja mogu biti: biopsija endometrijuma, hycosy odnosno ispitivanje prohodnosti jajovoda, histeroskopija ili laparoskopija.

Simptomi spontanog pobačaja?

Ostajanje u drugom stanju posle spontanog pobačaja

Gotovo 85% žena nakon spontanog pobačaja ima sasvim normalnu trudnoću i porođaj. To što ste imali spontani pobačaj ne znači još uvek sterilitet. Sa druge strane 1-2% žena ima ponovljene spontane pobačaje za koje neki naučnici veruju da su povezani sa autoimunim sistemom. Ukoliko ste imali dva ili više spontana pobačaja za redom, treba da se obartite lekaru kako bi se pre naredne trudnoće utvrdio razlog spontanih pobačaja.

Koliko dugo čekati posle spontanog pobačaja?

Tajming za novu trudnoću treba da odredite zajedno sa Vašim lekarom. U principu preporučuje se period od 1-3 meseca, međutim neki lekari uključuju i hormonske preparate poput progesterona hormona koji je neophodan u cilju implantacije embriona u matericu.

Nakon pobačaja zalečite i dušu i telo!

Ono što je bitno, jeste da nakon spontanog pobačaja date sebi vremena kako biste zalečili i dušu i telo. Emocionalna i psihološka reakcija nakon pobačaja, bilo da do reakcije dođe odmah ili kasnije je veoma slična reakciji na bilo koji značajan gubitak. Gubitak deteta se smatra jednim od najjačih bolova bez obzira na detetov uzrast. Žena nakon spontanog pobačaja može doživeti lavinu emocija kao što su paralisanost, otupelost, neverica, bes, krivica, tuga, depresija. Čak i kada je do prekida trudnoće došlo veoma rano, osećaj povezanosti između majke i njene bebe može biti jak. Neke žene mogu osećati čak i fizičke simptome koji nastaju kao proizvod njihove emocionalne nestabilnosti. Za početak shvatite niste vi krivi! Sa psihološkog aspekta postoje faze žaljenja nakon spontanog pobačaja, a to su: poricanje i šok, ljutnja, depresija i ravnodšnost, sagledavanje situacije i na kraju njeno prihvatanje. Dozvolite sebi dovoljno vremena da se zajedno sa partnerom izborite sa svakom fazom. Znajte, da svaka naredna faza često traje duže od one koja joj je prethodila. U fazi žaljenja, pojavljivaće se očekivane i neočekivane situacije koje Vas mogu vratiti na već proživljeno iskustvo, kao što su priče o trudnoći, susreti sa bebama, praznici, godišnjice i sl. Ne smemo zaboraviti i da očevi osećaju isti gubitak samo na drugačiji način. Oni svakako treba da budu deo ženinog života nakon spontanog pobačaja. Poznato je da se muškarci često osećaju bespomoćno u pokušajima da razumeju tugu svoje partnerke, ali imaju jednu duboku i isceliteljsku ulogu u ovim trenucima.

Planiranje trudnoće