Trudnoća i biološki sat
Najvažniji faktor koji utiče na mogućnost začeća su godine. Priroda je odredila da se žena rađa sa određenim brojem jajnih ćelija i one se ne mogu stvoriti kasnije u toku života. Važno je da zapamtimo da jajna ćelija ima onoliko godina koliko ih ima i žena.
Broj zdravih, normalnih ćelija koje mogu sazreti u toku mesečnog ciklusa opada sa godinama, naročito posle 36-te godine. Da ovaj broj bude još manji utiču i dodatni činioci poput slučajeva prerane menopauze u porodici, ili ukoliko je u prošlosti bilo potrebe za nekim radikalnim hirurškim intervencijama na jajnicima, a naročito nakon hemio ili radioterapije.
5 stvari koje možemo same da uradimo
- Ono što svaka žena može da urad, kako bi sačuvala svoj fertilitet jeste:
- Voditi zdrav život
- Ostavljanje pušenja, jer naučno je dokazano da nikotin umanjuje plodnost, ali i da predstavlja rizik za nastanak ozbiljnih oboljenja
- Smanjiti unos alkohola i kofeina
- Bavljenje nekom primerenom fizičkom aktivnošću, u odnosu na to kakvo je opšte zdravstveno stanje, ali šetnja je uvek dobar izbor
- Zdrava i izbalansirana ishrana bogata svim grupama namirnica
Analize kojima se procenjuju rezerve jajnih ćelija
Jedna od najjednostavnijih i u poslednje vreme najpriznatijih analiza koje nam mogu dati uvid u rezervu jajnih ćelija jeste analiza AMH tj. Antimilerijalnog hormona. Važno je da zapamtite da ovarijalna rezerva ne predstavlja nivo fertiliteta, već je značajan faktor na osnovu koga se može proceniti potencijalni fertilitet. Ovu analizu možete uraditi bilo kog dana ciklusa. U kombinaciji sa folikulometrijom lekar Vam može reći kakve su šanse za ostvarivanje roditeljstva.
Rizici trudnoće u kasnijim godinama
Jajna ćelija, kao i svaka druga ćelija ima 46 hromozoma. Međutim, kako embrion nastaje spajanjem jajne ćelije i spermatozoida, svaka od ove dve ćelije embrionu daje po 23 hromozoma. Kako se žena rađa sa jajnim ćelijama, one su stare isto koliko i buduća majka, ali kod deobe starijih ćelija češće su situacije abnormalne deobe, ili neravnomerne preraspodele genetskog materijala. To znači da žene sa godinama ne samo da teže ostaju u drugom stanju, već je i veća učestalost od spontanog pobačaja ali i od rađanja deteta sa Daunovim sindromom. Ovi rizici postoje nezavisno od toga da li je trudnoća nastala spontano ili vantelesnom oplodnjom.
Ima li nauka odgovor?
Sama šansa za ostvarivanje trudnoće može se uspešno povećati različitim tehnikama asistirane reproduktcije poput: inseminacije , vantelesnom oplodnjom , i mnogim drugim.
Brojke su naklonjene vantelesnoj oplodnji i svedoče da ukoliko imate između 36 i 40 godina, uz pomoć vantelesne oplodnje možete povećati šanse za ostvarivanje trudnoće za čak 25-45%! U poređenju sa 5-8% koliko imate u ciklusu u kome pokušavate spontano da ostvarite trudnoću.
Druga metoda je da na vrhuncu reproduktivnog perioda u periodu od 20-30 godine zamrznete jajne ćelije za buduću upotrebu, o čemu možete pročitati na stranici očuvanje plodnosti.
Želite li da saznate više?
Zakažite razgovor sa našim stručnjacima na broj telefona 011/263-2222
