IVF i ICSI vantelesna oplodnja

“5 godina u kojima sam se pitala, zašto baš ja.. Tri neuspela postupka, jedan ETF, dve operacije, analize, analize, postupak, beta pozitivna…. Jedan spontani…Počela sam da verujem da više nemam snage da verujem- ali ova dva života koja sada čekaju da se rode, koja me noću bude i koja moje srce poznaju bolje od mene same- znali su bolje od mene. Odustati je najlakše, mi smo rešili da istrajemo” – iskustvo pacijentkinje K.D.

Vantelesna oplodnja predstavlja krunu lečenja steriliteta, i radi se onda kada se iscrpe sve jednostavnije tehnike asistirane reprodukcije poput  tempiranih odnosa u toku plodnih dana, inseminacije…

Da li je vantelesna oplodnja za Vas i koja metoda je najoptimalnija?
Zakažite razgovor sa našim stručnjacima na broj telefona 011/263-2222

Pitajte naše stručnjake

• IVF i ICSI vantelesna oplodnja se mogu raditi nezavisno od toga da li su rađene druge tehnike asistirane reprodukcije u slučajevima:
• lošeg kvaliteta semena
• odsustva spermatozoida u ejakulatu – azoospermija
• zapušeni jajovodi
• odstranjeni jajovodi
• teški oblici endometrioze
• smanjena ovarijalna rezerva jajnika
• neobjašnjena neplodnost

Kako teče postupak vantelesne oplodnje IVF i ICSI u stimulisanom ciklusu?

• Postupak vantelesne oplodnje u stimulisanom ciklusu ima nekoliko faza:
• Faza stimulacije; čiji su sastavni delovi folikulometrije i analize hormona
• Faza aspiracije jajnih ćelija
• Laboratorijska faza postupka- vantelesna oplodnja i kultivacija embriona
• Embriotransfer

Faza stimulacije

Postupak stimulacije se temelji na tome da se ženi daju hormoni u vidu injekcija i da se na taj način jajnici stimulišu da “proizvedu” veći broj folikula, a samim tim potencijalno i veći broj jajnih ćelija koje će biti adekvatne za postupak vantelesne oplodnje. Postoji više protokola (načina) stimulacije, ali važno je napomenuti da žena prima hormone koji se inače nalaze u njenom organizmu, samo u većim količinama.

Protokoli stimulacije su:

• Dugi protokol- sa terapijom se počinje nekoliko dana pre očekivane menstruacije
• Kratki protokol – kod kojeg se sa terapijom počinje od prvog dana menstruacije
• Protokol sa antagonistom- kod kojeg se sa terapijom počinje od 2-4 dana ciklusa, a nešto kasnije se uvodi antagonist (lek kojim se kontroliše vrednost LH hormona)

Faza stimulacije traje obično od 10-12 dana, u toku kojih se rade folikulometrije i analize hormona. Kada folikuli dostignu veličinu od 12-14mm, tendencija je da dalje dnevno rastu od 2-3mm. U toku folikulometrija koje se rade na svakih nekoliko dana, lekar može korigovati dozu lekova koja se uzima (može da je smanji, poveća, ukine, zameni ili uvede drugi lek). Kada je veličina vodećeg folikula preko 18mm prestaje se sa hormonskom stimulacijom. Uz folikule, neophodno je da i debljina endometrijuma (materične sluzokože) bude zadovoljavajuća kao i da nivo estradiola odgovara veličini i broju folikula. Kada se to desi lekar daje stop injekciju. Cilj ove injekcije je da se povisi nivo LH i da se indukuje ovulacija, koja nastupa 34-36 sati posle primene ove injekcije.

Ponekad se postupak vantelesne oplodnje u ovoj fazi prekida. Razlozi za to mogu biti razni, a najčešći je neodgovarajuća reakcija jajnika na stimulaciju. Ovo je najčešći slučaj kod starijih žena i žena sa smanjenom rezervom jajnika i visokim FSH hormonom.

Faza aspiracije jajnih ćelija

Aspiracija jajnih ćelija se radi uvek u određeno vreme i savetuje se da se radi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji. U toku ove intervencije, lekar uz pomoć ultrazvuka i posebnih sistema buši folikule na jajnicima i izvlači tečnost u kojoj se nalaze jajne ćelije.

Laboratorijska faza postupka- vantelesna oplodnja klasićnom mestodom IVF ili mikrofertilizacija (ICSI)

Pre započinjanja ove faze embriolog priprema seme partnera i utvrđuje se tačan broj i kvalitet jajnih ćelija koje su dobijene na aspiraciji. Nisu uvek sve ćelije pogodne za dalji postupak. Naime, sve ćelije koje nezadovoljavaju embriološke kriterijume (zrelost, morfologija, normalnost) se isključuju iz daljeg postupka. Neke žene žele da se dobijene ćelije u ovom trenutku zamrznu za buduću upotrebu.

IVF i ICSI (mikrofertilizacija) su dve metode vantelesne oplodnje. IVF (in vitro fertilization) se još naziva i klasičnom metodom vantelesne oplodnje; i to je postupak kada se ženine jajne ćelije okruže najboljim spermatozoidima, kojima se dopusti da samostalno ( bez intervencije kliničkog embriologa) oplode jajnu ćeliju.

ICSI ili mikrofertilizacija je metoda u kome klinički embriolog, pod mikroskopom posebnim pipetama u jajnu ćeliju direktno unosi jedan, izabrani spermatozoid. Dodatna selekcija, u cilju povećanja uspešnosti vantelesne oplodnje se može izvršiti uz pomoć Magnetne selekcije spermatozoida MACS.

Tehnika mikrofertilizacije je prvi put primenjena 1990.godine, a danas se smatra da je uspešnost ove metode veća nego klasičnog IVF-a. U pojedinim slučajevima je moguće jedan deo ćelija odvojiti za klasičnu metodu IVF, a jedan za metodu ICSI. Ova odluka se donosi na osnovu spefičnih parametara individualnih za svaku pacijentkinju ponaosob.

Šta je to PICSI?

Selekcija spermatozoida uz pomoć PICSI metode je tehnika koja se radi uz pomoć supstance hijaluronan. Šta je hijaluronan? To je prirodna supstanca koja okružuje jajnu ćeliju i značajno doprinosi povezivanju jajne ćelije i spermatozoida. Ova metoda je veoma pouzdana jer detektuje spermatozoide koji su zreli. Oplodnja jajne ćelije zrelim spermatozoidom vodi nastanku kvalitetnih embriona. Ova tehnika se preporučuje nakon nekoliko neuspelih ICSI postupaka, lošeg kvaliteta embriona ili spontanih pobačaja nakon postpaka vantelesne oplodnje.

Kultivacija embriona

U IVF laboratoriji embriolog  je taj koji posmatra oplodnju (fertilizaciju) i razvoj embriona. Nakon mikrofertilizacije ili inseminiranja ćelije u klasičnoj IVF metodi, ćelije se pregedaju prvi put posle 16-18 sati da bi se videlo da li je došlo do oplodnje, a nakon 48 sati od aspiracije embriolog kontroliše da li je došlo i do adekvatne deobe. Svaki put embriolog na osnovu izgleda embriona i toka deobe procenjuje njihov kvalitet.

Nove tehnike poput snimanja razvoja embriona omogućavaju embriologu da ima uvid u realnom vremenu (Time Lapse) u razvoj i deobu embriona. Uz pomoć ove tehnologije se dobijaju izuzetno bitne informacije poput vremena prve deobe, koja je važna jer embrioni podeljeni u optimalno vreme imaju veću šansu za usadnju. Ovu informaciju embriolog ne može dobiti klasičnim pregledom embriona.

Embrioni se u laboratorijskim uslovima mogu kultivisati 5 dana nakon aspiracije jajnih ćelija nakon čega sledi embriotransfer ili zamrzavanje embriona.

Ponekad se može desiti da se postupak vantelesnog oplođenja završi upravo u ovoj fazi ukoliko ne dođe do fertilizacije jajnih ćelija i adekvatne deobe.