Medicinske sestre „Jevremove“- kada srce kaže „Dobar dan“

Ako se kaže da su deca sol zemlje i svetlost sveta, onda sa ponosom možemo da kazemo da su naše medicinske sestre, sol „Jevremove“ i svetlost naše kuće uopšte… Tako je bilo oduvek. Kao što kuće nema bez dobrog temelja, tako nema ni bolnice bez medicinskih sestara.

Njihov poziv je časan, često u senci najvećih stručnjaa. Tu su, a često kao da ih nema. Bez njihovog iskrenog osmeha, kada uđete na naša vrata, svaki tren trajao bi večnost, iščekivanje da dosegnete taj san roditeljstva nedostižan cilj… One su tu da “poljube” srce koje boli, dušu koja pati. Ko su one?
Imamo dve Ljilje… One su sa Vama u operacionoj sali, ali pre toga sa Vama prelaze taj dugi put od sobe do operacionog stola, sa Vama čekaju da čuju koliko ćelija smo dobili, sa Vama se raduju, kada po prvi put vidite Vaše bebe. Te dve Ljilje sa Oljom i Bobom gradile su našu kuću. Gradile za sve nas koji smo došli posle njih. One informacije ne prenose rečima, već pogledom, i taj uigrani tim prožima naš svai dan.
Koga tu još ima? Za pultom Vas obično dočekuju Slavica i Snežana. Njihov glas je taj koji Vam najčešće javlja lepe vesti, njihov glas je taj koji slušate kada Vas tuga slama. Marija, Natasa i Zoka. Ako nešto iz njih sija, to je prvo osmeh. One su “leteće” između sala i stacionara, između ordinacija i telefona, na svakom mestu gde treba da budu. Naše “prinove” – možda najmlađe, ali ne i bebe: Nevena, Tamara, Aleksandra, Nikolina i Ivana. Svaka kuća ima krov. Ruke koje ujedinjuju sve nas, ruke naše Goce.

Naše sestre su profesionalci, i svaka u drugoj neguje znanje, dele znanje jer je ono i njima dato. Iako su njihovi poslovi i odgovornost različiti, svaka je u isti unela deo sebe, i nijedna nije manje vredna od druge.
One su reka koja teče kroz našu kuću, reka koja ima snagu da sa sobom nosi najteže breme, reka koja nosi život, reka koja nema ni izvor ni ušće, jer ona trajno okreće točak života naše i Vaše Jevremove.