Blog

Blog: Kako preživeti postupak vantelesne oplodnje

Kako preživeti postupak vantelesne oplodnje

Dr Milica Ilić, specijalista ginekologije i akušerstva

Kod parova koji imaju poteškoća sa ostvarivanjem trudnoće, put ka roditeljstvu može biti dug, krivudav, pun uspona i padova.

Prvo osećanje koje se javlja kao reakcija na postavljenu dijagnozu je iznenađenje, jer najveći broj parova misli da će do trudnoće doći onog momenta kada se prekine sa kontraceptivnim sredstvima, jer se veliki broj parova fokusira, najveći deo svog seksualnog života, da trudnoću izbegne. Iznenađenje koje se javlja kao prva reakcija na postavljanje dijagnoze neplodnosti, samo je prvo u nizu emocija koje prate postupke asistirane reprodukcije, a naročito vantelesnu oplodnju. Iznenađenje prvo zamenjuje krivica, a zatim stid i strah.

Ipak sve ove negativne emocije, koje se javljaju kao pratioci postupaka u kome medicinski tim radi na ostvarivanju trudnoće, ne predstavljaju nepremostive psihološke barijere. Psihološka podrška partnera, medicinskog tima, ali i neposrednog okruženja je od neprocenjive važnosti za pripremanje organizma za postupke vantelesne oplodnje. Postoji veliki broj životnih okolnosti i faktora koji će hraniti “stres” koji prati vantelesnu oplodnju, od hormona koji se uzimaju, sve preko nada i strahova.

Uticaj hormonskih preparata koji se uzimaju u toku postupaka vantelesne oplodnje, čine da svakodnevni događaji i osećanja izgledaju mnogo intenzivnije. To je ono što svaka pacijentkinja treba da zapamti. Imajući u vidu da se u toku stimulacije hormonima sve čini kao “pod lupom” nedoumice, strahove, ljutnju i nade treba deliti sa bližnjima. Bilo da je to član medicinskog tima, partner ili najbolji prijatelj, sagledavanje problema i iz njihove perspektive može biti korisno u prevazilaženju efekata hormonske terapije. Iako oni nisu u Vašem telu, i ne mogu da osete ono što Vi osećate, oni Vas vole i podržavaju i to je ono što uvek treba da Vas ohrabri.

U ciklusima vantelesne oplodnje, najbolje je da sa strane ostavite sve sastanke i susrete koji mogu da Vam dodatno podignu nivo stresa. Sve što Vam tera suze na oči i bes u vene, ostavite izvan sebe u toku vantelesne oplodnje.

Neke pacijentkinje su poput loptica skočica. Jednog trenutka im se čini da je “ovo pravi ciklus”, a narednog “da sve deluje uzaludno i da nema nade”. Upravo to žongliranje između beskrajnog optimizma i prolazne depresije karakteristično je za psihološki aspekt vantelesne oplodnje. Za utehu je uvek to da je najčešće depresija koja se može javiti, kako u pripremi za vantelesnu oplodnju, tako i u samom postupku vantelesne oplodnje, kratkog daha. Normalno je da se javljaju ekstremi u osećanjima. Kada se jave negativne emocije, bitno je samo da se shvati da je sve to samo prolazno, da morate sebi da date oduška.

Lečenje svakog para započinjemo tako što kažemo da vantelesna oplodnja ne uspeva uvek iz prvog puta. To je krivudav put, ali na kraju stignemo na cilj. Nekima je potrebno više vremena, različitih metoda i vrsta lečenja, ali nije nemoguće! To je ono što treba da Vam bude na pameti kada svoj svet obojite tamnim bojama.

Pacijentkinjama se čini da je vantelesna oplodnja stepenište na kome je svaki stepenik obojen većim ili manjim stresom. Stres kod folikulometrija, stres kod nalaza hormona, stres kod aspiracije, stres kod embriotransfera, stres kod najstresnije dve nedelje nakon njega… Stres i strah se vide svuda. Ali, pokušajmo ovako: ukoliko ne dozvolite da Vas stres i strah potpuno parališu, a to je moguće ukoliko dozvolite bliskim ljudima da Vam pruže podršku i ako svoje strahove ne držite samo za sebe, vremenom ćete se navići da odlazak lekaru nosi sa sobom neku neizvesnost, ali ne i da predstavlja presudu. Ono tradicionalno “Biće bolje” i “Ništa nije gotovo” pokušajte da primenite upravo u postupku vantelesne oplodnje. Savet svim pacijentkinjama je da rade ono što im prija, da se opuštaju, da se okružuju pozitivnim ljudima i lepim stvarima i to daje osnov da se suoče sa neizvesnošću. Univerzalni recept za “preživljavanje” ne postoji. Svaka žena je priča za sebe, svaki par je jedan na svetu – ono što nas smiruje i čini srećnima znamo samo mi. Potrebno je da se iskreno zapitate šta možete da učinite za sebe i to da učinite. Makar na pet minuta, pa na deset… Pa dok se potpuno ne umirite i shvatite da ste okruženi samo onima koji Vas vole i koji sa Vama rade za Vaš cilj. Ni sebi ni partneru ne treba da prebacujete zbog nemogućnosti da trenutno ostvarite trudnoću. Žene često smatraju, da je elektivni abortus, koji su imale u prošlosti krivac za izostajanje trudnoće ili da je neostvarivanje trudnoće nekakva kazna. Medicinska anamneza se uzima iz razloga da bi se videlo da li postoje još neki dodatni činioci koji utiču na izostanak trudnoće, a ne iz razloga upiranja prstom u jednog od partnera. Neplodnost kao i roditeljstvo zajednička je stvar oba partnera.

Ne savetujemo da svoj život pre vantelesne oplodnje ostavite po strani. Koliko god možete, u meri u kojoj Vam to odgovara, kao protivtežu postupku, nastavite sa uobičajenim aktivnostima. Oni mogu pomoći da skrenete misli sa svega onoga što Vas čeka u toku samog postupka.

Pacijentkinje su uglavnom saglasne da je najteže sačekati rezultat postupka. Period od dve nedelje, između embriotransfera i testa za utvrđivanje trudnoće predstavlja poseban period u kome se mogu iskusiti različite emocije. Ono što savetujemo pacijentkinjama jeste da pokušaju da ne razmišljaju o simptomima trudnoće. Neki od lekova koji se uzimaju u ovom periodu za nuspojave imaju baš ovakve efekte. Test na trudnoću ne treba raditi pre vremena! Verovatnoća da će te dobiti pozitivan rezultat pre izostanka menstruacije je veoma mala, a razočarenje može biti veliko i prevremeno.

Na kraju, završićemo sa onim što smo rekli na početku: put do roditeljstva može biti dug, nije bitno vreme, bitno je da na kraju stignemo i da verujemo da ćemo stići.

Komentari:

*

Blog

medicinska sestra jevremova marijana novaković
Trudnoća je dar

2019-02-27