Mr.sci. med. dr Milica Janićijević
Endometrioza i neplodnost
Odnos između endometrioze i neplodnosti je je tema mnogih medicinskih rasprava koje su se vodile poslednjih godina. Danas, kako je dijagnostika oboljenja male karlice značajno uznapredovala, češće se suočavamo sa ovom dijagnozom, pa i sa razmišljanjima na koji način ovo stanje utiče na plodnost, odnosno onemogućava nastanak trudnoće.
Medicinski gledano, endometrioza je hronična upalna bolest koju karakteriše rast sluznice materice (endometrijuma) van materice, gde se normalno nalazi. Najčešće se javlja kod žena u reproduktivnom periodu od 10-15%, a glavni simptom je dismenoreja (bolna menstruacija), bol u maloj karlici, poremećaj menstruacionog ciklusa, preobilno menstruaciono krvarenje, krvarenje između dva ciklusa i neplodnost. Ono što smo u praksi primetili jeste da je učestalost endomterioze kod žena koje leče sterilitet čak 30-40%. Endometrioza obično prestaje sa menopauzom. To je benigna bolest i njena maligna alteracija se veoma retko javlja.
Na koji način endometrioza utiče na plodnost?
Endometrioza, usled stvaranja priraslica u maloj karlici, dovodi do neprohodnosti jajovoda te je to veoma čest razlog nemogućnosti ostvarivanja trudnoće. Kada se suočimo sa dijagnozom endometrioze, lečenje može ići u dva smera u zavisnosti od toga da li se planira trudnoća ili ne. Ako pacijentkinja planira trudnoću lečenje je, najčešće, laparoskopski. Ukoliko su promene na oba jajovoda ozbiljne onda je naš savet da se radi priprema za postupak vantelesnog oplođenja. U toku laparoskopske intervencije se radi korekcija ili “plastika” jajovoda. Ovo se radi sa ciljem pružanja mogućnosti pacijentkinji, da prirodnim putem ostvari trudnoću. Takođe, u toku intervencije može se uraditi klemovanje ili se neprohodni odnosno izmenjeni jajovod u potpunosti može ukloniti.
Ukoliko su žarišta endometrioze na jajnicima, stvaraju se ciste. I za ove ciste rešenje je laparoskopija ali se ne savetuje veliki broj operacija zato što se sa svakom smanjuje rezerva jajnika. Ciste se uvek stvaraju na račun zdravog tkiva jajnika te se njihovo postojanje direktno dovodi u vezu sa smanjenom rezervom jajnika.
Kako prevazići endometriozu i postati roditelj?
Vantelesno oplođenje je terapija izbora kod 40% pacijentkinja sa endometriozom. Ukoliko je bilo operacija bilo na jajnicima ili u maloj karlici posle sprovedene terapije savetujemo da se što pre uđe u postupak vantelesnog oplođenja. Postojanje, obostrano izmenjenih jajovoda (hidrosalpinksi), zahteva laparoskopsko klemovanje, i pre ulaska u postupak vantelesnog oplođenja, a radi povećanja uspešnosti samog postupka. Endometrioza je bolest koja stvara recidive. Zato je veoma važno da se stanje prati i što pre uđe u postupak vantelesnog oplođenja ukoliko ne postoji šansa za spontano ostvarivanje trudnoće. Trudnoća blagotvorno deluje na endometriozu i usporava je značajno.
Faktori rizika za nastanak endometrioze
Mogućnost nastanka endometrioze je veća kod žena koje su:
- prvu menstruaciju dobile pre 11-12 godine života
- nisu koristile oralnu kontracepciju
- imaju ciklus kraći od 27 dana
- menstruaciono krvarenje traje duže od 7 dana
- odgađanje rađanja posle 30. godine
- imaju urođenu anomaliju materice ili poremećaj funkcije jajnika
- u porodici već ima slučajeva endometrioze
Ukoliko pacijentkinja sumnja na postojanje endometrioze savetuje se dijagnostika u specijalizovanim ustanovama u kojima će uvidom u anamnestičke podatke, ultrazvučnim pregledom i laboratorijskim analizama (određivanjem nivoa Ca 125) postaviti dijagnozu.
