Koliko različitih i snažnih reči, reči koje trenutno mnogo znače u jednoj maloj zemlji i u jednoj, prosto malo proširenoj, porodici.

Sada je onaj momenat, drage moje Tetke, da se Ljubav pokaže kroz dela. Postupke. Ne toliko kroz reči i osećanja. Da Jedna Tetka učini koliko može da Jedna Sestra bude sigurna. Da zajedno budemo snažniji od jednog virusa koji bi da se nekontrolisano širi.

E pa ne može!
Danas je Jedna Sestra u sred nevidljivog kretanja virusa, morala da dođe na redovan preged kod svog Ginekologa. Da vidi svoju Bebu. Tetkino tetinče. I da se uveri da je sve u redu. Prosto, Drugo stanje je jača karta od vanredne situacije.
Strah i nesigurnost u vezi dolaska, ako ih je i imala, nestali su već pri ulazu Jevremovoj. Jevremovoj bolnici, Jovanovoj ulici, da pojasnim malo bolje.
Samo po sebi lepo dvorište, sad je popunjeno i ulepšano dragim tatama i tetkama, budućim bakama i dekama. Sunce samo doprinosi pozitivnoj atmosferi. Sva pratnja pacijenata je napolju. Čekaju svoje drage Žene. Porodilište radi punom parom, svi se trude i daju svoj maksimum da najlepši trenutak u životu jedne Žene ne bude ograničen. Jer sreću ne možemo da ograničimo vanrednim merama.
Na ulazu u samu zgradu, lepe a i lepo maskirane medicinske sestre su tu da transformišu jednu trudncu u slatku malu nindžu. Rukice dezinfikovane, lepa frizura se više ne vidi ispod hirurške kape, a sveže nalakirani nokti čekaju bolje dane za pokazivanje. Makar u Jevremovoj. Rukavice su obavezne. Maska takođe. Samo joj se oči vide. Trep trep.
Pa kažu da se u očima krije istina. Ovih dana će onda mnogo istine visiti u vazduhu. Možda pobedimo i virus sa njom. Nikad se ne zna.
Nema ni straha više u očima. Sve je bezbedno.
Za Mame i Bebe, za Buduće Mame!
Želela sam da to naglasim,ne kao Jevremovska Tetka, već kao Jedna Tetka, Jedna Starija Sestra koja brine uvek o svojoj Mlađoj Sestri. Pogotovo sad kad ona pripada ne samo našoj proširenoj porodici, već pripada i najosetljivijoj grupi na nov virus koji bi da se neometano šeta i širi. Nije to neka panična briga. Više je nelagoda, neprijatan osećaj u stomaku. Osećaj koji može da se prevaziđe kada su sve mere higijene sprovedene. A onaj tužan osećaj koji izaziva korona, zbog neviđanja jedna druge, zarad čuda koje treba da nam se desi za nekoliko meseci, pa vredi istrpeti. Najlepši dani tek slede, sunce dolazi uvek posle kiše.. Tako nekako se tešimo zar ne…

#nedostajanje