Blog

Blog: Sestra je blago koje treba da se čuva

Sestra je blago koje treba da se čuva.

Ako je jednom izgubiš teško ćeš je pronaći.

Nervira te kad je pored tebe, a nedostaje kad je nema.

Sandra, III-1

„Povišena mi je Beta i neki tumor markeri, Sandra šta to znači?!

Znači da ćemo imati bebu sestro!!!“

Ako vam se sestra javi u petak u ponoć i kaže da su joj stigli lab rezultati, da misli da boluje od neke strašne bolesti i da parametri pokazuju povišene turmorske markere, a onako izokola kaže da joj je povišen parametar Beta HCG, ili ćete vrištati od sreće zajedno ili paničiti. Mi smo se podelile, ja sam vrištala od sreće, ona je bila skeptik. Ja sam rekla ‘ajmo da proslavimo odmah, ona da su možda pomešali laboratorijske nalaze. Potpuno suprotne jedna od druge, a opet uvek na istoj strani.

Naravno, obe tu noć nismo mogle da spavamo.

Dobro, ja jesam. Do 8:30h, kad me je probudio Lepi (pas, lep pas sa imenom Lepi) i miris svežeg bureka iz Rankovića. Sta se dešava, ja sam izašla sinoć da proslavim „tetkino detinče“, plan je da spavam makar do 11h.

Sestra, ona sestra potpuno suprotna od mene, je od svitanja na nogama, po lekarima, ordinacijama, laboratorijama, pijacama, pekarama… Stigla je tačno na vreme. Po njenom računanju vremena. Uvek je njen sat nekako išao brže od mog.

Neka je, i ja sam jedva čekala da se vidimo. Eeeeeeejjjjjj imaćemo bebu!!!

Kafa, burek sa šunkom i kačkavaljem (omiljeni) i novine. Sve me to čeka u dnevnoj sobi.

I ona. Tj. oni. Njih dvoje, ja kao skener u očima da imam, znam da ih je dvoje. Ne znam kako, ali znam. Nema suza radosnica ali osmeh sa lica ne silazi.

Ajmo polako, daj da vidim rezultate, zvaćemo bolnicu da proverimo kad mogu da te prime na ginekološki pregled i kažu kad treba opet da vadiš krv.

Šta polako, ona je već bila u domu zdravlja, kod ginekologa da se posavetuje kako da se leči ta strašna bolest na koju ukazuju tumorski markeri. Nego, nestalo je struje u domu zdravlja, lekari ne mogu da urade ultrazvučni pregled…  Neko se ovde igra sa živcima mlade trudnice, ne znaju oni da je ona celu noc provela na netu i tražila odgovore od Dr Google-a. Mogli su samo na osnovu rezultata laboratorije da ukažu da je u pitanju verovatno rana trudnoća. Srušili su joj Sneška. Nije bolesna, nego trudna. Stvarno trudna!

Ona i dalje ne veruje, kupila je komercijalni test. Onaj kućni. Za svaki slučaj.

Sedimo za stolom, ja doručujem i smejem se, ona sedi i gleda me. Zovi, zovi Bolnicu. Zovi ove tvoje u Jevremovoj. Pitaj jel mogu danas da dođem, bilo kad. 

Meni se brk smeška, lagano doručkujem pa okrećem telefon. Javlja mi se koleginica, pitam jel može neki doktor da je primi, da opet uradi laboratoriju… Za početak je dobro, imaju struju.

Šaljem sliku rezultata, da provere. Da provere rezultat Bete od 474, i ja naivno slepo slušam svoju sestru umesto medicinske sestre koja leži u meni…

„Rano je još da se vidi na ultrazvuku, neka uradi za dva dana opet Betu. Ali jeste trudna. Sale bićeš tetka!“

Okej, sad se ne smeška brk, sad se smejem i ježim u isto vreme.

Ona i ja, nas dve. Kad vidiš jednu, znaš da je i druga u blizini. Ako nismo zajedno, onda je telefon usijan od poziva da vidim šta radiš, od poruka jel se viđamo, od slika pogledaj šta jedem i gde sam sad… Nismo nikad bile sestre koje se svađaju sto puta na dan, čupaju kosu, dele šamare… Evo i sad me ona zove, dok kucam ovaj tekst, ne javljam joj se, hmm šta li će pomisliti? Ali nismo se svađale, ne zato što smo identične, nismo uopšte. Nego zato što smo isto vaspitane, vaspitane da se volimo i podržavamo. I opraštamo jedna drugoj. I brzo zaboravljamo one sitne varnice koje se nekad zapale.

Samo sam joj rekla: „Jel znaš da ti NAMA rađaš bebu?“

A ona meni: „Danas treba da kaparišemo restoran za svadbu. Kako sad da otkažemo, termin svadbe je nakon termina porođaja..?“ 

Nastaviće se…

PS: Predivni citat na početku ovog Bloga i sam Blog napisala je naša Sandra. Citat u osnovnoj školi, a Blog- juče. Čitajte i dalje o trudnoći iz ugla jedne tetke…

Komentari:

*

Blog